Prošle su 4 godine. Gaga je postala Mother Monster, Katy je imala 5 #1 hitova s jednog albuma, Rihanna je objavila XXX albuma. A svi su čekali da vide šta ONA ima da kaže. Madonna. Originalna Kraljica popa. Nije da je nije bilo... Radila je modne kolekcije, parfeme, režirala film, ali muzike nije bilo ni na pomolu. I vratila se. I sama svesna da posle komercijalno najlošijeg albuma u karijeri ("Hard Candy") mora da napravi bum, Madonna u pomoć zove Williama Orbita, čoveka zaslužnog za album "Ray of Light", jedan od njenih najboljih. I ne možete da se otmete utisku da pojedine pesme zaista deluju kao delovi tog albuma. Druga stvar koja iznenađuje, jeste koliko je "MDNA" u stvari eksplicitan. Ali eksplicitan s osećanjima. Madonna nam se daje na tacni kao nikada do sada. Ako je "Like a Prayer" bio o religiji, "Erotica" o seksu, "Music" o muzici, a "American Life" o jurenju američkog sna, "MDNA" je definitvno album posvećen propalom braku sa Guy Richie-jem. Kroz sve pesme se provlači ta tema, makar i kroz jednu reč, ako ne kroz ceo tekst ("Falling Free").
Pre pisanja ovog teksta, uradio sam nešto što nikada do sada nisam. I sam sam željno iščekivao album i pročitao sam sve moguće recenzije koje sam pronašao. "Pop dragulj", "Njen najbolji album" i na desetine sličnih rečenica su me navele na to da o "MDNA" mislim kao o osmom svetskom čudu, o albumu koji će promeniti svet. A onda je album izašao i... Pa, kao kad probušite balon. Oduševljenje je splasnulo. Ne kažem da mi se pesme nisu dopale, ali nisu ispunile moja (nerealna?) očekivanja. Ali evo ih, track-by-track.